Teško se stari kafanci prilagode novim trendovima tipa dve travke u tanjiru s mrdajućim repom od jegulje koji ispušta svoj poslednji dah u vidu jednorogovog pr*eža, te sam toliko entuzijastički i ja otišla u prvi Thyme u Zemunu. U četvrtom minutu sam već tvrdila da sam tetka jednog od vlasnika, dok mi se mocarela topila u ustima.
Nećete jesti ništa što se jede drugde, odnosno neće biti isto kao drugde, ako npr uzmete burger ili salatu, koju imaju. Ja vas čelendžujem da probate baš njihove izmišljotine, pa opet da dođete na druge koje niste prvi put uspeli, pa sve tako dok ne pojedete 3 strane jelovnika i taman gotova sezona pa dodje do promene jelovnika, pa sve, jadni, morate ispočetka.
Za sada mi je omiljeni onaj u Rajićevoj ulici, ali ne u TC, nego odmah preko puta. Posebno mi je sada omiljeni, jer se sedi na ulici, kao u Madridu ili nekom lepšem svetu od ovog našeg, pa sve neverujemo gde smo. Unutra je ambijent isto belosvetski, ali za stolovima nije dozvoljeno pušenje, čak ni nama elktrocigarašima, što je, verujem za vas nepušače baš plus, pa eto da vas malo poradujem. Za šankom je dozvoljeno, a kakav je to jedan fenomenalan šank! Konobarska omladina kao da sada pred vama polaže završni ispit za neku akademiju uslužnih delatnosti. Ja se obično uplašim kada mi priđe za sto neko tako mlad, bojim se da sam zaboravila početnički kafanski jezik, ali oni kao da su osnovnu memoriju apgrejdovali iskustvom čika Tome iz Kalenca, pa znaju sve. Ako imate japije ili druge strance u gostima, koje ne želite da prepadnete nekom kafanom krajputašicom, a hoćete da se pohvalite našim gurmanlucima, onda je to to. Cene su pristojne za fine dining, a vina razna...
Bravo momci! Vidimo se i na Banovom Brdu gde moja noga nije kročila već godinama...
Коментари
Постави коментар