Moja ljubav prema New York-u ima veze sa bivšim životima, mislim. Pa ipak, posle mnogo poseta ovom magičnom gradu mi je tek ukazano da ovde treba da se dođe.
Skupo je, nema šta, ali je doživljaj fenomenalan.
Sedite za šankom u neko popodne,(za šank se ne čeka red i ne treba rezervacija) predveče i slušajte smooth jazz koji svira live bend, samo za vas došetao iz 1935.godine.
Nema potrebe da tu baš zasednete za dugi obrok, sa većim društvom i tako potrošite BDP omanje države, dovoljno je da nešto za šankom grickate, pijuckate neki starinski koktel i uz muziku zamišaljete ko je sve za tim šankom sedeo pre vas.
Tu se dodje po ugodjaj, po onaj blagi osmeh na licu koji ne može da prodje satima, a vraća se kad god se setite tog dana.
Коментари
Постави коментар