Ovde smo praktično živeli jedno 6 meseci dok smo u kraju sredjivali kuću. Odmah je planula ljubav između nas i svih zaposlenih tamo. Godinama nisam znala ko je vlasnik, a baš mi i nije bilo bitno, jer je moja ekipa konobara bila i ostala fenomenalna i više nego dovoljna, za svu komunikaciju i osećaj pripadnosti. Gotovo da čovek pomisli da je nešto posebno, ali ispostaviće se, oni su takvi prema svima.
Komšinici od jedno 3-4 godine ispade sladoled, neki dan, dotrčava konobarica, predivna, lepa i plava, oslovljava je imenom, rešava sladolednu krizu i nastavlja sa osmehom svoj posao. Lokal pun. Niko nervozan i napet, svi su dobili šta su tražili. Oni što su na sastanku neometano menjaju papire i pričaju priče. Fine žene piju kaficu. Mi pijemo pivce i ručamo na brzaka, negde žurimo, al imamo vremena da se popričamo sa svima, da se našalimo na račun čika Ivice, pa i javismo da tamo kasnimo malo, da bismo uspeli još malko da se provedemo sa drugarima.
Dugo su imali malu kuhinju pa je hrana bila tipična barska, ali sada pored ovoga imaju i cepkan svinjski vrat, cepkanu jagnjetinu sa fetom (nepropustiti) i sporo kuvanu teletinu.
Kada ste poslednji put sa decom, svojom ili tuđom uspeli svi da se dobro provedete na jednom mestu? Otvorili su pored i Kežual Kids, sa finom igraonicom i pristojnim delom za odrasle, gde se ne čekića na klupicama da se deca izigraju, nego se baš fino uživa.
Imala sam nebrojano sastanaka tamo, a o branč partijima zalivenih prosekom, na predivnoj terasi i da ne pričam.
Zaista posebno mesto!
Коментари
Постави коментар